Ustav Republike Srbije garantuje građanima pravo na suđenje u razumnom roku. Ovo pravo građanima Srbije takođe je garantovano na međunarodnom nivou od 2004. godine kada je Srbija postala članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima. Od tada, građani Srbije takođe imaju mogućnost da podnose tužbe Evropskom sudu za ljudska prava protiv države Srbije, koje se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku .  Protiv države Srbije, u periodu od 2004 do 2017. ovaj sud doneo je 29 presuda koje se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku i 36 presuda koje se odnose na dužinu postupka[1]. Presude Evropskog suda za ljudska prava imaju cenu. Na osnovu svih presuda koje je doneo ovaj sud samo u prethodnoj deceniji, država Srbija je svojim oštećenim građanima platila preko 7,5 miliona evra[2].

U pokušaju da unapredi blagovremeni pristup pravdi, Srbija je usvojila Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Ovaj zakon stupio je na snagu 1. januara 2016. i obezbeđuje pravne lekove i odgovarajuću nadoknadu u slučaju kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Jedan od načina da se stvari ubrzaju a koji je predviđen ovim zakonom bio je da se Državnom pravobranilaštvu, kao pravnom zastupniku države, omogući da vrši poravnanja u predmetima koja se tiču povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako su predviđene zakonom, odredbe o poravnanju su pre 2018. godine retko korišćene. Od 1.200 zahteva za vansudskim poravnanjem, zaključeno je samo tri.

Državno pravobranilaštvo je prepoznalo problem nedovoljne primene zakona, i uz pomoć USAID-ovog Projekta vladavine prava, okupilo je zainteresovane strane uključujući Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Vrhovni kasacioni sud i Pravosudnu akademiju, i sa njima 18. jula 2018. potpisalo Uputstvo za unapređenje i promociju postupka zaključenja i izvršenja vansudskog poravnanja u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.  Uputstvo pomaže da se prevaziđu nedostaci postojećih zakonskih odredbi koje se odnose na vansudsko poravnanje tako što omogućava pojednostavljenje postupka poravnanja i omogućava da se svi postupci poravnanja izvršavaju iz jedne linije budžeta Visokog saveta sudstva.  

“Mi u Državnom pravobranilaštvu bili smo svesni prepreka i izazova sa kojima su se institucije suočavale u primeni ovog zakona, i znali smo da moramo mi da budemo ta pokretačka snaga u zajedničkim naporima da se te prepreke prevaziđu“, rekla je Olivera Stanimirović, državni pravobranilac.  “Međutim, bez USAID-ovog Projekta vladavine prava, imali smo poteškoće da privučemo pažnju drugih zainteresovanih strana. Zahvalni smo projektu na njihovoj posredničkoj ulozi tokom svih diskusija i okruglih stolova koje su dovele do usvajanja ovog važnog dokumenta.”

Ovaj novi pristup štedi novac sudova i građana i brže dovodi do rešenja one građane koji su podneli zahtev za vansudsko poravnanje. U periodu od jula do decembra 2018, bilo je 153 vansudska poravnanja.   Ova poravnanja uštedela su ukupno 22.338 radnih dana. Posebno, ova 153 vansudska poravnanja pokazala su da, u proseku, jedan postupak vansudskog poravnanja sada traje 48 dana u poređenju sa 194 dana koliko prosečno traje sudski postupak. U proseku, jedno vansudsko poravnanje sada košta oko 1.500 dinara u sudskim troškovima, što je skoro 10 puta manje od sudskih troškova za puni postupak pred sudom. 

“Korist od ovog instrumenta je trostruka”, zaključuje državni pravobranilac Olivera Stanimirović. “Oštećeni građani brzo dobijaju svoj novac, smanjuje se broj starih predmeta a država štedi novac- ne samo tako što se izbegava trošak punog postupka pred sudom već i tako što se izbegava plaćanje visokih nadoknada oštećenim građanima Srbije prema presudama donetim od strane Evropskog suda za ljudska prava.”

Saradnja između USAID-ovog Projekta za vladavinu prava i Državnog pravobranilaštva nije stala usvajanjem Uputstva. Projekat pomaže Državnom pravobranilaštvu da obuči sudije i predsednike sudova kako da delotvorno primenjuju Uputstvo, kao i da informiše građane o postupku vansudskog poravnanja.